Lepota

Jest, nema na tebi nijednoga dela
Da se mome oku mogao da skrije,
Nijedog prevoja blistavog ti tela
Da se moj poljubac na nj spustio nije.

Znam te tako dobro: u rastanka case
Ti preda me stupas sva sjajna i ziva,
Znam kada ce suze oko da ti kvase,
Znam kad ti se dusa milostom preliva,

A kad u noj nosis svu toplinu Juga...
Pa ipak si svakog dana nova meni,
Uvek nova, uvek tako cudno druga,
I nikada slicna jucerasnjoj zeni.

Ta moc tvoja cudna zaslepljiva mene
Raznovrsnim sjajem, mirisom i bojom.
- Oh, jedanput ko i druge zene,
Da odahnem najzad pred lepotom tvojom!...
Milan Rakic - Lepota

SLOVO LJUBAVI

http://www.procreo.jp/labo/flower_garden.swf

Ako se volite ljubavlju koja buja u samci, od razdaljine, koja je vise od sna nego od svesti, i po rastanku drhtcete od miline, mognete li se jos ikada sresti. Vi koji se volite ljubavlju isposnika, sa strahom od sagresenja, koji kao ptica o kavez lomite krila, secacete se uvek jedno drugom lika. I po rastanku zamreti vam nece gusena htenja. Ako zbog nje patis od nesanice i u ponoc hodas budan po basti, ako te lomi neutoljena zelja luda, secanja na nju nikad se neces spasti. Onih s kojima se igramo oko vatre, a bojimo se da je dodirnemo, s kojima idemo kraj ponora nezagrljeni i nemi, secacemo se dugo ma i zavoleli zatim druge. Ako je zelis bezgranicno, a sedis kraj nje bez glasa slusajuci bajku koja se u vama radja, svanucu slicno, pamtices je i kad se zima pred tobom zabelasa. Ako verujes sedeci uz nju da je ljubav maslackov puhor koji svaki dodir moze da strese, ako volis u njoj san i dete, ako ti je bez nje pusto i gluho, misao na nju budice te i kad se rastanete. Zauvek se pamte oni s kojima se grlili nismo, zeije su nam usne ostale nepoznate, kojima smo samo s proleca, u snu, pisali pismo. Oni koji se kao reke ne mogu sliti, medju kojima nema spojnog suda krvi i krvi vrele, a srca im se dozivaju ludo, zaboraviti se nece ni kad im duse budu posedele. Ako vam je ljubav noz u srcu, a bojite se taj noz izvuci, kao da cete tog casa umreti, pamtice te on, setice te se i umiruci. Oni zbog kojih srca osecamo kao ranu, ali ranu zbog koje se jedino zivi, u secanje nam banu i kad zavolimo druge - i osetimo se nesrecni i krivi.
Desanka Maksimovic - SLOVO LJUBAVI

Trenuci - Horhe Luis Borhes

Kada bih svoj život
mogao ponovo da proživim, 

pokušao bih u sledećem
da napravim više grešaka, 

ne bih se trudio da
budem tako savršen, opustio bih se više.

Bio bih gluplji nego
što bejah, zaista, 

vrlo malo stvari bih
ozbiljno shavatao.

Bio bih manji
čistunac.

Više bih se izlagao
opasnostima, više putovao, 

više sutona posmatrao,
na više planina popeo, 

više reka preplivao.

Išao bih na još više
mesta na koja nikad nisam otišao, 

jeo manje boba, a više
sladoleda, 

imao više stvarnih, a
manje izmišljenih problema.

Ja sam bio od onih što
razumno i plodno prožive

svaki minut svog
života; imao sam, jasno, i časaka radosti.

Ali kad bih mogao nazad da se vratim, 

težio bih samo dobrim trenucima.

Jer ako ne znate, život je od toga sačinjen, od trenova samo;

nemoj propuštati sada.

Ja sam bio od onih što nikad nigde nisu išli

bez toplomera,
termofora, kišobrana i padobrana;

kada bih opet mogao da
živim, lakši bih putovao.

Kada bih opet mogao da živim, 

s proleća bih počeo
bosonog da hodim i tako išao do kraja jeseni.

Više bih se na vrtešci
okretao, više sutona posmatrao i

sa više dece igrao,
kada bih život ponovo pred sobom imao.

Ali vidite, imam 85
godina i znam da odlazim. 

***

Kod unutarnjih borba koje covek vodi sa samim sobom i sa
nepoznatim silama u sebi, vazi vise nego igde pravilo: ne predaj
se nikad! - Ni predaje, ni ustupanje! A pre svega, sto kazu u
Bosni: ne vezi tugu za srce!
Biti uvredjen nepravdom ljudi menje je nego biti u bedi,
a biti u bedi manje je nego biti bolestan, biti bolestan jos
nije: umreti. Ali i kad je covek uvredjen nepravdom, tesko
bolestan, pa i na samrti, ne treba, tek tada ne treba da "pusti
rdji na se". Tada treba napregnuti sve sile i ne priznati tugu
i malodusnost. Izdrzati trenutak, a vec iduceg casa covek je
ili na putu da prezdravi ili mrtav. A smrt je najveci i najsi-
gurniji osvetinik.

Ivo Andrić 

***

Da li si mogla da zaboravis
da je tvoja ruka nekad u mojoj lezala,
i da se neizmerna radost
iz tvoje ruke u moju,
s mojih usana na tvoje prelila,
i da je tvoja kosa plava
citavo jedno kratko prolece
ogrtac srece mojoj ljubavi bila,
i da je ovaj svet, nekada mirisan i raspevan,
sada siv i umoran,
bez ljubavnih oluja
i nasih malih ludosti?

Zlo koje jedno drugom nanosimo
vreme brise i srce zaboravlja;
ali casovi srece ostaju,
njihov je sjaj u nama.

H. Hese

***

"Trebalo bi ubijati prošlost sa svakim danom što se ugasi. Izbrisati je, da ne boli. Lakše bi se podnosio dan što traje, ne bi se mjerio s onim što više ne postoji. Ovako se mješaju utvare i Život, pa nema ni čistog sjecanja ni čistog života. Dave se i osporavaju, neprestano."

Meša Selimovic 

***

"Samo su glupaci lukavi, a samo inteligentni ljudi
mogu biti naivni. Lukavstvo nije izvor nikakve ideje
o zivotu, a naivnost sama po sebi uvek predstavlja
izvesnu ideju o stvarnosti, makar obicno idealizovanu.
Naivni su oni ljudi koji o zivotu imaju bar svoju iluziju,
a lukavi su, naprotiv, osudjeni da uvek izoblicavaju i
degradiraju istinu. Naivnost, to je mladost srca, pa
cak i u poznim godinama. Naivnost znaci ulepsavati
sve oko sebe. To je napraviti unutrasnji kriterijum
veci i od spoljnih dokaza. Naivnost je, dakle, osobina
lepih dusa." - Jovan Ducic