''Ja ne upoznajem svet,
već ga samo prepoznajem.
Ne idem da ga otkrivam,
nego da ga se prisetim,
kao nekakve svoje daleke uspomene.
Jer mnogo puta sam bio gde nisam jos koračao.
I mnogo puta sam živeo u onom što još ne poznajem.
I mnogo puta sam grlio to što će tek biti oblici.
Zato izgledam izgubljen i neprestano se osvrćem. ...''
~ Miroslav Antic
1. 4. 2011.
***
I radost zbog prisustva voljenog čoveka zapravo se najlepše može doživljavati u samoći.Kad bi on stalno bio prisutan,bio bi u stvari,prisutan samo u svojo neprestanoj prolaznosti,koju je moguće zaustaviti samo u trenucima usamljenosti.
