Budim je

Budim je zbog sunca koje objašnjava
sebe biljkama
zbog neba razapetog između prstiju
budim je zbog riječi koje peku grlo
volim je ušima
treba ići do kraja svijeta i naći rosu na travi
budim je zbog dalekih stvari
 koje liče na ove
ovde
zbog ljudi koji bez čela i imena
prolaze ulicom
zbog anonimnih reči trgova
budim je zbog manufakturnih pejzaža
javnih parkova
budim je zbog ove naše planete koja će
možda
biti mina u raskrvavljenom nebu
zbog osmijeha u kamenu prijetalja zaspalih između
dve bitke
kada nebo nije bilo više velika
krletka za ptice
nego aerodrom
moja ljubav puna drugih je dio zore
budim je zbog zore
zbog ljubavi zbog sebe zbog
drugih
budim je mada je to uzaludnije negoli dozivati
pticu zauvijek sletjelu
sigurno je rekla: neka me traži i vidi da me
nema
ta žena sa rukama djeteta koju volim
to dijete zaspalo a da nije obrisalo
suze koje budim
uzalud uzalud uzalud
uzalud je budim
jer će se probuditi drukčija i nova
uzalud je budim
jer njena usta neće moći da joj kažu
uzalud je budim
ti znaš da voda protiče ali ne kaže ništa
uzalud je budim
treba obećati izgubljenom imenu nečije lice
u pijesku
Branko Miljković