8. 4. 2011.

Razgovor s Bogom


Sanjao sam da razgovaram s Bogom.
- Dakle, ti bi zeleo razgovarati sa mnom? - rekao je Bog.
- Ako imas vremena - rekoh.
Bog se nasmesi.
- Moje je vreme vecnost. Sta si me hteo pitati?
- Sta te najvise iznenadjuje kod ljudi?

Bog odgovori:
- Sto im je detinjstvo dosadno. Zure da odrastu a onda bi zeleli
ponovo biti deca.
- Sto trose zdravlje da bi stekli novac, pa onda trose novac,
da bi vratili zdravlje.
- Sto usko razmisljaju o buducnosti, zaboravljajuci sadasnjost
Na taj nacin ne zive ni u sadasnjosti ni u buducnosti.
- Sto zive kao da nikada nece umreti, a onda umru kao da
nikada nisu ni ziveli.

Bog me uze za ruku . Ostadosmo na trenutak u tisini.
Tada upitah:
- Kao roditelj, koje bi zivotne pouke zeleo da tvoja deca nauce?
Osmehujuci se, Bog odgovori:
- Da nauce da nikoga ne mogu prisiliti da ih voli, mogu samo
voleti.
- Da nauce da nije najvrednije ono sto imaju, nego ko su u svom
zivotu.
- Da nauce kako se nije dobro uporedjivati sa drugima ...
- Da nauce kako nije bogat onaj covek koji najvise ima,
nego onaj kome najmanje treba.
- Da nauce kako je dovoljno samo nekoliko sekundi da se povredi
voljeno bice, a zatim su potrebne godine da se izleci.
- Da nauce oprastati.
- Da spoznaju kako postoje osobe koje ih nezno vole,
ali to ne znaju reci niti pokazati.
- Da nauce da se novcem moze kupiti sve osim srece.
- Da nauce da dve osobe mogu posmatrati istu stvar,
a videti je razlicito.
- Da nauce da je pravi prijatelj onaj ko zna sve o njima
a ipak ih voli.
- Da nauce kako nije uvek dovoljno da im drugi oproste,
i da moraju i sami sebi oprastati.

Ljudi ce zaboraviti sta si rekao.
Ljuci ce zaboraviti sta si ucinio.
Ali nikada nece zaboraviti kakva si osecanja u njima probudio.