Vetru put, tišini ime,
I šta je to
Što meni podgriza misli i razara san?
Svake noći podmukli gosti dođu
Nevidljivi, nečujni,
I ognjenim peskom mi zaspu usta i oči.
I dok se uporno hvatam za sećanja,
Svetla neba, muškoga hoda,
Plodne samoce, i dela-
Oni stoje više moje glave, nevidljivi, nečujni;
Čekaju da bude
Mrtvo telo u mrtvom mraku.
Al` mene jutro izbavlja i diže
Nebeskim suncem, vodom, mladim lišćem;
Muzika me vida;
I pramen nestalna dima u daljini;
Krepi nadu;
Seća na dane kad sam znao za radost.
