Била је тишина и могао се чути њихов разговор.
Прва је свећа рекла:
“Ја сам мир...људи ме не успевају сачувати...нема потребе да горим и мислим да ћу да се угасим.” И одмах се угасила.
Друга је свећа рекла:
“ Ја сам вера...нажалост многи људи имају површну веру и ја их не занимам...нема смисла да горим даље...”
Тек што је то изговорила, дунуо је лагани поветарац и угасио је.
Трећа је свећа жалосно проговорила:
“ Ја сам љубав...немам више снаге...људи често заборављају на мене...”
И истог момента се угасила.
Недуго затим је усло једно дете у собу...
“Шта је то...? “ упитало је дете.
“Требале сте да горите до краја.” И рекавши то, почело је плакати.
Уто је проговорила четврта свећа:
“Не бој се...докле год ја горим моћи ћемо да упалимо остале свеће...ја сам нада.”
