07.04.2011.

Djovani Arpino - TRG KARINJANO


Htedoh ženu bez iznenađenja, opuštenu,
što skrila bi me u srcu kao trn,
jer takav sam, vino presečeno,
kuća sveže lakirana
a puna greda, stepenica, miševa.
Meni sličnima preostaje samo nada.
Ovaj grad, hladan kao poljubac jedva podaren,
retko se smeši onome ko ne pobeđuje.
No bio je tvoj i vezivali su nas
samo mesto, samo čas, samo potreba
sada prevelika. Nemam te više.
Zelene večeri slazile su tiho
na onou livaju iza kuće tvoje.
Negde daleko, dahtala su brda.
Voleo sam te i voleo sam, i gde si
jednako mislim, ali ne patim.
Secaš li se kako je sve bilo moguće
i činilo se da čeka samo nas?