07.04.2011.

Miroslav Antic Kroj

Ukrascu tvoju senku, obuci je na sebe i
pokazivati svima. Bices moj nacin odevanja
svega neznog i tajnog. Pa i onda, kad
dotrajes, iskrzanu, izbledelu, necu te sa sebe
skidati. Na meni ces se raspasti.
Jer ti si jedini nacin da pokrijem golotinju
ove detinje duse. I da se vise ne stidim pred
biljem i pred pticama.

Na poderanim mestima zajedno cemo plakati.

Zasivacu te vetrom. Posle cu, znam, pobrkati
moju kozu sa tvojom. Ne znam da li me
shvatas: to nije prozimanje.
To je umivanje tobom.

Ljubav je ciscenje nekim. Ljubav je neciji
miris, sav izatkan po nama.
Tetoviranje mastom.

Evo, silazi sumrak, i svet postaje hladniji.
Ti si moj nacin toplog. Obuci cu te na sebe
da se, ovako pokipeo, ne prehladim od
studeni svog straha i samoce.

Franc Verfel - COVEK JE NEM

Poljubac oproštajni, poslednje slovo.
Nervozno još ti samo stežem ruku.
Već pričam, pazi sad na to, na ovo.
Čovek je nem.

Zar voz, zar voz još nikako da pođe?
Da l ikad smem ja opet da te vidim?
Ne shvatam reči, sve onako prođe...
Čovek je nem.

Da tebe nemam na ovome svetu,
to bi mi bilo: smrt, smrt, smrt!
A pobego bih. Bože, cigaretu!
Čovek je nem.

Ode! Na ulici guši plakanje.
Unezveren se osvrćem.
Ni kroz plakanje ne slutimo sanje.
Čovek je nem.

Mira Alečković - HALJINA


Niko ne vidi na njoj tvoje ruke
kada prolazim ulicom

Niko ne vidi na njoj tvoje prste
kad je vratim kući

Maleno dugme je opet ušiveno
i zakopčani svi snovi visoko do vrata

Ja ovu haljinu nežno skidam
ja ovu haljinu pažljivo oblačim

Ona za mene moć mađije ima
volela bih da tvoje ruke na njoj

mogu da pokažem svima.

Djovani Arpino - TRG KARINJANO


Htedoh ženu bez iznenađenja, opuštenu,
što skrila bi me u srcu kao trn,
jer takav sam, vino presečeno,
kuća sveže lakirana
a puna greda, stepenica, miševa.
Meni sličnima preostaje samo nada.
Ovaj grad, hladan kao poljubac jedva podaren,
retko se smeši onome ko ne pobeđuje.
No bio je tvoj i vezivali su nas
samo mesto, samo čas, samo potreba
sada prevelika. Nemam te više.
Zelene večeri slazile su tiho
na onou livaju iza kuće tvoje.
Negde daleko, dahtala su brda.
Voleo sam te i voleo sam, i gde si
jednako mislim, ali ne patim.
Secaš li se kako je sve bilo moguće
i činilo se da čeka samo nas?


Rafael Alberti - NOKTURNO

Kad se covek muci bez sna i u krvi
cuje samo bes kako po zilama bije
i mrznju kako u slepoocnicama podrhtava strasno,
dok u kostima osvetnicki plamen gori,
tad reci nicemu ne sluze: jer su samo reci.

Meci.Meci.

Manifesti, clanci, govori, komentari,
dimna isparenja, stampane magline,
papirni ce bol vetar da raznese,
tugu mastila izbrisace voda.

Meci.Meci.

Sad osecam jad, zalost, tugu,
smrt i nesrecu sto stoje u grlu
kad iz ponora jezika hoce
da krikne to sto ne moze, te cuti.

Meci. Meci.

Nocas osecam smrtno ranjene reci.

Katlin Rejn - RASTANAK

Dragi, ovo je zbogom. Reci su obicne
ali je ljubav retka. I neka se zato izgubi, nezno
kao sto se zvuci violina gube u tisini.

Za nas, rastanak je tuzan jer je nesto proslo,
ali za ono sto smo zavrsili on znaci pocetak -
neka ljubav ode kao sto mlado ptice izlece iz gnezda

Kao nova zvezda koju vazduh radja u vece,
sto se gubi iz vida, il pada tiho kao suza,
neka nasa ljubav napusti svet kao molitva za pokoj duse.

Neka odu ruze koje si zadenuo u moju kosu
jedne letnje noci u basti, i pesma
koju smo culi iz druge kuce, gde je svirao klavir;
senka koju je ulicna svetiljka bacala kroz mrezu zavese,
reka u noci, glatka i tiha Temza, sto tece kroz London.

Dve je godine Ulsvoter bio srebrn od moje ljubavi,
sveti su bili zlatni listovi breze, slatka divlja tresnja
na obroncima, sto prolece puni mirisom za tebe.
Pcele, pijane od limunovih svetova, padale su na drum kao zrna grozdja,
i tisina preko celog Vestmorlenda u noci, bese tvoja.

Podigoh breg za tebe, i poslah potoke
niza strane, za ljubav. Videh mahovinu gde raste,
i paprati kako odvijaju svoje biskupske palice rad tvoje ljubavi,
kukurek, jagorcevinu, caplju, bregunicu, ovce na obroncima.

Zimi, sneg bese tvoj, i kristali mraza
sto se na svetlosti zvezda presijavaju kao ametist i safir,
i gaje svoju geometrijsku lepotu na ozivelim granama drvece,
zamrznut vodopad, koralne pecine leda,
sum vode sto buja od mlakih proleca.

Vetar u planini, skloniste baste,
kamenu klupu pod tisom, vatru uvece,
domaci hleb, jabuke, pastrmke iz potoka,
volela sam zbog tebe, smatrala svetim zbog tebe, moj dragi.

To bese erotski. To bese ono sa travom,
ono sa noci, zivotinjama i zvezdama,
i svim sto je smrtno u nama, i mora da prodje,
stvorenjima cija je smrt njihova neotkrivena tajna,
i jedno u drugom vole ruzu koja mora uvenuti.

I tvoje bese predvorje andjela
gde sam mogla cuti iglu kad padne, kap kise,
skripu balvana, leptira uhvacenog medju gredama.
Borila sam se sa andjelima zbog tebe, i u svom telu
podnela sam ceo blagoslov ljubavnog bola.

Sve je to istina. Te stvari, dragi, jedan su zviot
zivljen rad tvoje ljubavi. Vatra u srcu i vatra na ognjistu,
decije price uvece, i smrt nade cak
bili su dragoceni zbog tebe. Dragocene sve stvari u vremenu
i van vremena. Pesma koju znam i mudrost
koja nije moja, pesma koja se nikad ne moze napisati.

Tebi, jednom coveku medju ljudima, posvecujem
svet koji sam poznavala, moje dane i noci, moje cvetove,
andjele, tuge, oblike zivota sto ih u tvoje ime
osvecujem, daleko iznad nas, il ma koga drugoga -
ti znaci Bozji su.

Tebi, jednom i uvek voljenom, od koga se rastajem -
ne zbog toga sto je sudbina slepa, ili srce hladno,
vec zbog toga sto svet nije ni tvoj ni moj,
cak nimi sami, ni ono sto je najdraze, -
dajem sto mogu, svoj zivi trenutak,
raspon svoje ljudskosti. 

KAKO SE ČUVA LJUBAV ?

...Majka i dečak hodaju plažom...
U jednom trenutku dečak upita:" Mama, kako se čuva ljubav"..??
Mama ga pogleda i odgovori: "Uzmi malo peska i stisni šaku"...

Dečak stisne šaku i što je više stiskao, to je više peska curilo iz nje... Ali mama, pesak mi beži..!!!
Znam, a sada otvori potpuno šaku...

Dečak posluša, ali u to zapuhne vetar i odnese sav pesak s dlana..
Ni ovako ne uspevam zadržati pesak..!!

Na to majka, sa smeskom na licu, reče:" Sada uzmi opet malo peska u ruku i drzi dlan kao da imaš neku ptičicu, dovoljno zatvoren da je sačuvaš i dovoljno otvoren da bude slobodna i da ima vazduha da diše ...

Dečak učini kako mu je rečeno i pesak mu ostane na dlanu, zastićen od vetra i slobodan da ne klizi kroz prste...

Eto.. kako se čuva ljubav...

Sergej Jesenjin (3. oktobar 1895 - 28. decembar 1925)



 [180pxesenin22gu7.jpg]
Nad prozorom mesec. Pod prozorom vetar.
Jablan se rasipa pun srebrnog svetla.

Harmonike placne usamljena jeka,
i toliko prisna, i tako daleka.

Kroz smeh place pesma i drska i setna.
gde si, lipo moja, ti lipo stoletna?

S harmonikom nekad isao sam i ja
dragani na praznik pre no dan zasija.

A sad nicim vise srce da joj zgrejem.
Uz glas tudje pesme kroz suze se smejem.

(1925)



Bluza kao nebo. Oci sto se plave.
Odgovorih dragoj bez istine prave.

Pitala me draga:"Da li sneg to veje?
Raspremicu krevet, pec neka se greje."

Odgovorih dragoj:"Sad sa nebesa
neko s krosnji cvetnih belo cvece stresa.

Ti raspremi krevet, pec neka se greje.
U srcu bez tebe vejavica veje."

(1925)



Ne, ne krsi ruke, ne, osmeh ne krivi,
za drugu, ne za te, moja ljubav zivi.

Ti slutis i sama, ti znades zacelo
da me nije srce do tebe dovelo.

Kraj prozora tvoga, bez brige za sutra,
prohte i se prosto da virnem unutra.

(1925)



Oluje snezne slavopojka,
po polju juri tudja trojka.

Na trojci juri tudja mladost.
Gde mi je sreca? Gde moja radost?

Sve minu s bure slavopojkom
niz polje takvom besnom trojkom.

(1925)



Snezne ravni, bele mesecine sjaj,
pokrovom mrtvacim zastrt rodni kraj.
Plac breza u belom slusa sume hram.
Ko pogibe ovde? Nisam li ja sam?

(1925)

Ko sam, sta sam?
Ko sam? Sta sam? Samo sanjalica
Kome oko ispi magle let,...
i svoj zivot uzgred, tuzna lica,
ja prozvie uz ostali svet.

I s tobom se ljubim po navici...
Mnogo puta vec se ljubih s drugom,
ko da kresem vatru po sibici,
nezne reci sapucem ti dugo.

"Draga moja", "mila", "znaj doveka"...
Dusa hladna ostaje u svemu.
Kad se darnu strasti kod coveka,
nema vise istine u njemu.

Zato moja dusa i ne preza
od ljubavi ledom zalivene,
ti si moja lutalica breza
sazdana za druge i za mene.

Ali, uvek trazec srodnu sebi,
muceci se bez neznosti pune,
nimalo se ne ljutim na tebe,
nimalo te i nikad ne kunem.

Ko sam? Sta sam? Samo sanjalica
kome oko ispi magle let,
i voleh te uzgred, tuzna lica,
isto tako ko ostali svet.

Louis Aragon o ljubavi - za Elzu - njegovu zenu

Poveriću ti jednu tajnu 
Vreme si ti
Vreme je žena 
Ono oseća 
Potrebu da mu se udvara i da se klekne
Pred njegove noge kao kad se haljina raširi
Vreme je kao kosa beskrajna
Očešljana
Ogledalo koje dah zamućuje i dah razbistrava
Vreme si ti koje spava u zoru kad se budi
I kao nož si koji prolazi kroz moje grlo
Oh što ne mogu da iskažem tu neprolaznu moru vremena
Tu moru vremena zaustavljenu kao krv u venama plavim
I najgore je što je želja beskrajna i neispunjena
Ta žeđ oka kad ti koračaš po odaji
I ja znam da ne treba razbijati čaroliju
Mnogo je gore nego da te osetim stranom
Da bežiš sa mislima izvan nas
I srcem već u nekom drugom veku
Bože moj kako su reči teške 
A u stvari jeste to
Moja ljubav iznad zadovoljstava 
Moja ljubav van domašaja današnjeg udarca
Ti koja kucaš na moju slepoočnicu kao časovnik
I ako ti ne dišeš gušim se
I po mojoj puti kolebaš se i zastaješ svojim stopalom

Veliku tajnu hoću da ti kažem 
Svaka reč
Na mojoj usni sirotica je koja prosi
Jednu sitnicu za tvoje ruke stvarčicu koja tami pod tvojim pogledom
I zato ja kažem tako često da te volim
U nedostatku dovoljo jasnog kristala izraza koju bi ti stavila sebi oko vrata
Ne vređaj se zbog mog prostačkog govora
Prosta je voda koja izaziva taj neprijatni šum u vatri
Reći ću ti veliku tajnu 
Ja ne znam
Da govorim o vremenu koje na tebe liči
Ja ne znam da govorim o tebi i ja se pravim
Kao oni koji vrlo dugo na peronu stanice
Mašu rukom pošto su vozovi otišli
Šaka se smiruje tek pod novim teretom suza
Hoću da ti kažem veliku tajnu 
Bojim se tebe
Bojim se onog što te prati večerom ka prozorima
I gestove koje ti činiš od reči koje se ne izgovaraju
Bojim se vremena brzog i laganog bojim se tebe
Hoću da ti kažem veliku tajnu
Zatvori sva vrata 
Lakše je umreti nego voleti
Zato ja sebe mučim životom 
Ljubavi moja