Oh! Kako bih voleo da pola dana klecim kod vasih
stopala i oslonim glavu na vase krilo, sanjam pre-
divne snove, govorim vam svoje misli do iznemoglo-
sti, s ushicenjem, ponekad ne govoreci nista, ali usana
priljubljenih na vase skute! O, najvoljenija moja Evo,
danu mojih dana, svetlosti mojih noci, nado moja,
obozavana moja, najljubljenija, jedina moja dragana,
kada vas videti mogu! Je li to iluzija? Jesam li vas vi-
deo? O, boze, kako volim vas akcent, samo bledi na-
govestaj, vase ljupke, pohotne usne-dopustite mi
da vam kazem, moj andjele ljubavi. Radim i nocu i
danju kako bih dosao i video vas na dve nedelje u
decembru. Proci cu kroz departman Zura prekri-
ven snegom. Ali mislicu na sneznobela ramena moje
ljubavi, moje najljubljenije. Ah! Da dahcem u vasu
kosu, da vas drzim za ruku, da vas uzmem u naru-
cje- upravo mi to daje hrabrost! Neki moji prijatelji
ovde zacudjeni su zestinom i snagom volje koju po-
kazujem u ovom trenutku. Ah! Ne znaju oni, draga
moja, onu cija je slika dovoljna da raspali zar patnje.
Jedan poljubav, andjele moj na zemlji, jedan poljubac
u kojem cu lagano da uzivam, a onda laku noć!

Onore de Balzak
(1799-1850)