16.11.2011.

ПРОСЈАК У ДЕЧЈЕМ ВРТУ


Неки стари, стари просјак створи се једне недеље пред градском црквом. Свима се учини врло необичан; није личио на друге просјаке. Глас му је био много блажи, очи су му биле много лепше него код других просјака. – И одело његово, мада је све било искрпљено, изгледало је друкчије него код осталих просјака. Зато су га људи, излазећи из цркве, неповерљиво или радознало гледали и скоро га заобилазили. 
Једни су говорили: 
- Овај нам се просјак чини много сумњивим, мора да је нека ухода! 
Други су говорили. 
- Овај просјак има тако беле руке, као свеци на иконама! 
Трећи су говорили: 
- Овај просјак има благ глас, као да је дуго у цркви певао! 
Неки од њих пружише му коју пару, а неки га мимоиђоше, журећи својим послом. А чудновати просјак помисли: 
„Људи су или неповерљиви, или равнодушни, код њих нећу много напросити. Идем да потражим децу, она су сигурно много боља.“ 
Тако рече просјак и изиђе полако из порте. 
Ишао је тако, ишао, па наиђе на неки врт, где су се деца играла. 
Просјак уђе унутра и седе на прву клупу, посматрајући их. Деца су, као зечеви, скакутала међу дрвећем, шаренила се по врту као огромни лептирови, и просјак како беше дошао из краја много лепшег него што је земља, није могао од од њих ока одвојити. 
После неког времена он помисли: 
„Е, сад ћу да видим какво срце имају“. И устаде са клупе. 
- Оголио сам, немам шта да обучем, удели ми штогод Бога ради! – рече он некој малој трогодишњој девојчици. 
Девојчица му пружи своју марамицу говорећи: 
- Ево, нека ти мама сашије кошуљу. 
Чудновати просјак тада приђе малишану, што се играо на гомили песка. 
- Обосио сам, немам шта да обујем, удели ми што Бога ради! 
Дечак скиде своје мајушне ципелице, и пружи му их говорећи: 
- Ево ти моје ципеле, само немој у њима много да трчиш, брзо ће се поцепати. 
Просјаково лице бивало је све светлије. Он приђе двема девојчицама што су се лоптале. 
- Гологлав сам, сунце ме пржи у теме, уделите ми штогод да главу заклоним! 
Обе девојчице скидоше одмах са главе своје мале, налик на играчку шешире, и пружише му говорећи: 
- Ево, стави их на главу, па ти неће бити врућина. 
Просјак пође даље. На клупи угледа дечака, где једе колач напуњен вишњама. 
- Гладан сам – рече му просјак – од јутрос нисам ништа јео! 
Дечак беше принео колач устима, али га брзо пружи просјаку говорећи: 
- Ево ти мој колач. Да видиш само како је сладак. 
Онда просјак са својим даровима оде и седе на неку усамљену клупу. А у близини њега играло се пиљцима једно сиромашно дете, па кад виде јадног, усамљеног старца, би му га много жао, те му притрча и пружајући своје пиљке рече: 
- Можда ти је досадно? Ево ти моји пиљци, па се играј! 
Просјак узе пиљке из детиње руке, и како их узе, тако га наједном нестаде. Детету се учини да се просјак на некој златној љуљашци подиже у небо. 
И збиља се подигао на небо, јер није био просјак, већ Анђео Божји, који је сишао на земљу, да види јесу ли људска срца чиста. Кад исприча драгом Боги за дечији врт, а Бога рече: 
- Нека девојчици, која ти је дала мараму, увек звезда у сну светли. Нека су дечку, који ти је дао ципелице, сви путеви отворени. Нека девојчице, које су ти дале шешириће, увек сачувају младу душу. Нека малишану, који ти је поклонио колач, трпеза буде увек благословена. Нека сиротом детету, које ти је само пружило своје пиљке, срећа одсад сам излази у сусрет! 

Десанка Максимовић („ПОБОЖНЕ ПРИЧЕ“) 

Шта сам научила од Господа мога?


Својим рођењем научио ме је Господ Исус препорођењу. Морам се, дакле, поново родити и препородити, да би се удостојила бити његова и у његовом царству.

Својим крштењем научио ме је Он неопходности мога очишћења. Крштењем сам се очистила од прастарих прародитељских греха. Али сам грешила и после крштења. И од тих греха морам се очистити. Чиме - кад нема другог крштења (осим мучеништва) него Покајањем. Као што сваки дан перем тело водом, тако морам свако дан прати и умивати душу покајањем, молитвом и сузама.

Својим Преображењем научио ме је Он, да се и ја морам преображавати више и више, као што свети апостол Павле говори: "Ми же вси откровени лицем славу Господњу взирајушча, в тој же образ преобразујемсја от слави во славу јакоже от Господња Духа" (Кор. 3,18). Својим страдањем научио ме је Господ стрпљењу и јунаштву на путу мога страдања. Кад га удараху, Он не удари; кад га пљуваху, Он не попљува никога; кад му се ругаху, Он ћуташе; кад га клеветаше Чивути пред Пилатом, Он не одговараше; кад Му ставише трнов венац на главу и крв му обли лице, Он опет ћуташе; кад га распеше, Он трпљеше. Христе мој, даруј ми бар хиљадити део Твога стрпљења.

Својим Васкрсенијем научио ме је Господ мој, да се морам с Божјом помоћи потрудити да још у овом животу васкрснем душом, да бих у дан онај, у Дан Суда васкрснута била и телом и душом, и била "чедо васкресенија" и "кћи видела", а не таме.

Својим Вазнесенијем научио ме је Господ, да ми је права и вечна отаџбина на небесима; због тога се морам стално и строго и правилно спремати за ту своју отаџбину, то јест, за повратак миломе и светоме Оцу мојему из туђине, као онај блудни син.

Исусе мој, све добро моје, помози ми да ову науку утврдим и извршим. Амин

Ivo Andrić


  • "Ako, sa krajnjim naporom, čovjeku koji stari pođe za rukom da se održi uredan i čist, to je sterilizovana čistića apoteke a ne čistoća cvijeta."
  • "Cijelog vijeka se liječimo od nesretnog djetinjstva."
  • "Čim jedna vlada osjeti potrebu da svojim građanima obećava putem plakata mir i blagostanje, treba biti na oprezu i očekivati obrnuto od toga."
  • "Čovjeka ćete najbolje upoznati ako ga posmatrate kako se ponaša kad se nešto dijeli besplatno."
  • "Čovjek koji ne voli nije sposoban da osjeti veličinu tuđe ljubavi, ni snagu ljubomore, ni opasnost koja se u njoj krije."
  • "Čudno je kako je malo potrebno da budemo sretni, i još čudnije: kako nam često baš to malo nedostaje!"
  • "Da je šutnja snaga, a govorenje slabost, vidi se po tome što starci i djeca vole da pričaju."
  • "Dođu, tako, vremena, kada pamet zašuti, budala progovori, a fukara se obogati !"
  • "Dugi su i zamršeni računi i obračuni između onih koji imaju i ne daju i onih koji nemaju ništa do svojih potreba."
  • "I vrline jednog čovjeka mi primamo i cijenimo potpuno samo ako nam se ukazuju u obliku koji odgovara našim shvatanjima i sklonostima."
  • "Ima izvjesnih mislilaca čija filozofija nije ništa drugo, do neki duševni komoditet, neko rimovanje misli."
  • "Ima ljudi čiji je život tako dobro ispunjen da ni svojom smrću ne mogu da nas obeshrabe."
  • "Ima u nekim ljudima bezrazložnih mržnji i zavisti, koje su veće i jače od svega što drugi ljudi mogu da stvore i izmisle."
  • "Imati veliku snagu, fizičku ili moralnu, a ne zloupotrijebiti je bar ponekad, teško je, gotovo nemoguće."
  • "Ja sam, Envere, u mojoj literaturi došao do avlinskih vrata, a ti si ušao u kuću." (o Enveru Čolakoviću)
  • "Kad počnemo da se pitamo šta ćemo sa svojim životom (kod nekih se to pitanje postavlja i u mlađim godinama, a kod većine sa prvim pojavama starenja), to je znak da silazimo sa pravog puta i da život ne zna šta će sa nama. Jer, ne živimo mi život, kao što u svojoj slijepoj egocentričnosti mislimo, nego život upotrebljava nas, upravlja nama i odbacuje nas kad više ne možemo da poslužimo njegovim nama nepoznatim ciljevima. Poslije toga mi još „živimo„ neko vrijeme, ali samo po inerciji, krećući se sopstvenim pogonskim sredstvima, dok nas taj život ne skloni sa piste kao smetnju svom živom saobraćaju. Dešava se, naročito na putovanjima i kad ostanem duže sam, da izgubim račun o vremenu i o sebi u njemu, da mi posve nestane utvrđeno osjećanje vremena, kao što čovjeku nestaje daha, da gubim brzinu i padam kao mrtav predmet, sopstvenom težinom. Tada se gubi najprije sjećanje, pa svijest o sebi i svojim dimenzijama, planovima, dužnostima i potrebama, naglo slabi volja i odliva se snaga od nas. U tom stanju, kad bi potrajalo, ne bi se moglo živjeti ni onoliko koliko čovjek može izdržati bez vode ili bez hrane, jer od njega postaje živo ništa koje se gubi u opštem, bezimenom postojanju.“
  • "Ko čini dobro, od njega se jos više dobra očekuje."
  • "Ko je duga vijeka, taj nadživi sve, pa i svoje zasluge."
  • "Ljepša duša dublje jeca."
  • "Ljubav, kad je iskrena i duboka, lako prašta i zaboravlja."
  • "Ljudi često cijelog vijeka vuku za sobom obzire, kao lance, a na kraju vide koliko su nedostojni i nepotpuni."
  • "Ljudi koji ne paze šta govore i ne vode računa kad šta govore ni pred kim govore, a mnogo više misle o tome kako izgledaju i kakav utisak ostavljaju dok govore, nisu ni prijatni ni korisni, i sa priličnom vjerovatnošću može se kazati da će cijeloga života biti i sebi i drugima nezgodni i teški.Ali, sa druge strane, ljudi koji samo na to paze i samo o tome vode računa, a ni po čemu drugom nisu ništa bolji. Naprotiv. U ovom slučaju pravi put je zaista u sredini."
  • "Ljudi koji sami ne rade i ne poduzimaju ništa u životu, lahko gube strpljenje i padaju u pogreške kad sude o tuđem radu."
  • "Ljudi male pameti rijetko se boje da ne budu dosadni."
  • "Ljudi vole razgovore o padu i poniženju onih koji se suviše visoko uzdignu i polete."
  • "Mir i spokojstvo, jedina su dobra i najveće dostojanstvo skromnih i bezimenih ljudi."
  • "Mladost je sretno doba u kome čovjek počinje da vjeruje u sebe, a još nije prestao da vjeruje drugima."
  • "Mnogi postignu ono što su htjeli, a izgube sebe."
  • "Možda je u početku bilo i drugih motiva, ali danas je glavni strah. Od straha su ljudi zli, surovi i podli, od straha su darežljivi, čak i dobri."
  • "Nisu svi ljudi tako hrđavi i kao što to hrđav čovjek misli."
  • "Ništa ljude ne vezuje tako kao zajednički i sretno proživljena nesreća."
  • "Ništa ne može tako da nas prevari kao naše rođeno osjećanje smirenosti i prijatnog zadovoljstva tokom stvari."
  • "Ništa nije teže ni strašnije nego gledati svijet oko sebe očima bivše ljepotice."
  • "Od svog porijekla i djetinjstva ne može se lahko pobijeći."
  • "Oko ljepote su uvijek ili mrak ljudske sudbine ili sjaj ljudske krvi."
  • "Onaj koji ne iznosi nježni cvijet svoje duše na vjetrove iskušenja, pa ma ga i cijela spasio i prenio do kraja, tome je kao da ga nikad nije ni imao."
  • "Ono što je najljepše na iskrenoj i dubokoj ljubavi na kojoj je sve lijepo, to je da u odnosu prema onome koga volimo nijedna naša mana ne dolazi do izraza. Mnogo šta što je zlo u nama izčezava, a ono što je dobro ustostručuje se"
  • "Prekori između starih i harmoničnih supružnika bezazleni su, bez oštrine, ne sudaraju se nego klize lahko kao oni kamenčići beluci koje je rijeka u toku godina zaoblila i uglačala do savršenstva, tako da više vezuju par ljudi nego što ga dijele."
  • "Primitivni i ograničeni ljudi imaju razvijenu sposobnost nadanja. Kod umnih i darovitih ljudi ta moć je, čini mi se, manja."
  • "Rana koja se krije, sporo i teško zarasta."
  • "Rat, i najduži, samo protrese pitanja zbog kojih se zaratilo, a njihovo rješenje ostavlja vremenima koja nastupaju poslije sklapanjamira."
  • "Slabe i plašljive ljude strah nagoni da rade upravo ono čega se najviše boje."
  • "Smrt ne čeka niko odveć dugo".
  • "Svi mi umiremo jednom, a veliki ljudi po dva puta: jednom kada ih nestane sa zemlje, a drugi put kada propadne njihova zadužbina"
  • "Svi pravi životi su lijepi i teški."
  • "Svi smo mi mrtvi, samo se redom sahranjujemo."
  • "Što ne boli - to nije život, što ne prolazi - to nije sreća."
  • "Tok događaja u životu ne zavisi od nas, nikako ili vrlo malo, ali način na koji ćemo te događaje podnijeti, u dobroj mjeri zavisi od nas."
  • "Toliko je bilo u životu stvari kojih smo se bojali. A nije trebalo. Trebalo je živjeti."
  • "U zemlji mržnje najviše mrze onoga ko ne umije da mrzi."
  • "Vrijednost ljepote je u beskrajnoj raznolikosti vidova u kojima nam se javlja. U tome je i njena oplemenjujuća snaga i njena najveća draž."
  • "Za one koji su nošeni mladošću i gonjeni željom, i dužina očekivanja i gorčina neizvjesnosti samo su sastavni dio velike slasti koju ljubav svakome obećava."
  • "Zarazna je i razorna moć laži."
  • "Zašto od svih stvorova samo čovjeku dano da može da zamrzi svoj život?"
  • "Zvjezdanog neba i ljudskog srca nikad se čovjek neće moći nagledati."
  • "Žena stoji, kao kapija, na izlazu kao i na ulazu ovoga svijeta."
  • "Život nam vraća samo ono što mi drugima dajemo."
  • "Životna snaga jednog čovjeka mjeri se, pored ostalog, i njegovom sposobnošću zaboravljanja."