07.04.2011.

Katlin Rejn - RASTANAK

Dragi, ovo je zbogom. Reci su obicne
ali je ljubav retka. I neka se zato izgubi, nezno
kao sto se zvuci violina gube u tisini.

Za nas, rastanak je tuzan jer je nesto proslo,
ali za ono sto smo zavrsili on znaci pocetak -
neka ljubav ode kao sto mlado ptice izlece iz gnezda

Kao nova zvezda koju vazduh radja u vece,
sto se gubi iz vida, il pada tiho kao suza,
neka nasa ljubav napusti svet kao molitva za pokoj duse.

Neka odu ruze koje si zadenuo u moju kosu
jedne letnje noci u basti, i pesma
koju smo culi iz druge kuce, gde je svirao klavir;
senka koju je ulicna svetiljka bacala kroz mrezu zavese,
reka u noci, glatka i tiha Temza, sto tece kroz London.

Dve je godine Ulsvoter bio srebrn od moje ljubavi,
sveti su bili zlatni listovi breze, slatka divlja tresnja
na obroncima, sto prolece puni mirisom za tebe.
Pcele, pijane od limunovih svetova, padale su na drum kao zrna grozdja,
i tisina preko celog Vestmorlenda u noci, bese tvoja.

Podigoh breg za tebe, i poslah potoke
niza strane, za ljubav. Videh mahovinu gde raste,
i paprati kako odvijaju svoje biskupske palice rad tvoje ljubavi,
kukurek, jagorcevinu, caplju, bregunicu, ovce na obroncima.

Zimi, sneg bese tvoj, i kristali mraza
sto se na svetlosti zvezda presijavaju kao ametist i safir,
i gaje svoju geometrijsku lepotu na ozivelim granama drvece,
zamrznut vodopad, koralne pecine leda,
sum vode sto buja od mlakih proleca.

Vetar u planini, skloniste baste,
kamenu klupu pod tisom, vatru uvece,
domaci hleb, jabuke, pastrmke iz potoka,
volela sam zbog tebe, smatrala svetim zbog tebe, moj dragi.

To bese erotski. To bese ono sa travom,
ono sa noci, zivotinjama i zvezdama,
i svim sto je smrtno u nama, i mora da prodje,
stvorenjima cija je smrt njihova neotkrivena tajna,
i jedno u drugom vole ruzu koja mora uvenuti.

I tvoje bese predvorje andjela
gde sam mogla cuti iglu kad padne, kap kise,
skripu balvana, leptira uhvacenog medju gredama.
Borila sam se sa andjelima zbog tebe, i u svom telu
podnela sam ceo blagoslov ljubavnog bola.

Sve je to istina. Te stvari, dragi, jedan su zviot
zivljen rad tvoje ljubavi. Vatra u srcu i vatra na ognjistu,
decije price uvece, i smrt nade cak
bili su dragoceni zbog tebe. Dragocene sve stvari u vremenu
i van vremena. Pesma koju znam i mudrost
koja nije moja, pesma koja se nikad ne moze napisati.

Tebi, jednom coveku medju ljudima, posvecujem
svet koji sam poznavala, moje dane i noci, moje cvetove,
andjele, tuge, oblike zivota sto ih u tvoje ime
osvecujem, daleko iznad nas, il ma koga drugoga -
ti znaci Bozji su.

Tebi, jednom i uvek voljenom, od koga se rastajem -
ne zbog toga sto je sudbina slepa, ili srce hladno,
vec zbog toga sto svet nije ni tvoj ni moj,
cak nimi sami, ni ono sto je najdraze, -
dajem sto mogu, svoj zivi trenutak,
raspon svoje ljudskosti.