05.06.2011.

СЕБИЧНА ЖЕНА

У неком селу је живела једна истински зла жена.
Никада никоме није помагала, чак ни са лепом речју, и трудила се да буде што злобнија према другима.
Али деси се да она умре и оде у пакао. Њен Анђео Чувар оде пред Господа и замоли Га да је ослободи из пакла.
Остали Анђели су запрепашћени: ,,То је саблазан, она нема ни једног доброг дела, али је зато лагала, крала, варала...''
Али њен Анђео каже: ,,Не, имала је једно добро дело. Дала је један бели лук некоме просјаку који је скоро умро од глади.''
,,Није она никоме дала бели лук: радила је у својој башти, и када ју је просјак замолио за мало хране, она га је гађала белим луком и покушала да отера из баште!''
Али њен Анђео им је рекао да је просјак ипак добио лук и да због тога није умро од глади, па се и даље рачуна као добро дело.
Господ му рече: ,,Добро, иди до пакла и држи тај лук над њим: ако успеш да је њиме извучеш, моћи ће да дође овде у рај.''
У Господњим очима, чак и лук који је неко бацио на просјака у бесу се рачуна као благослов.
Анђео учини како му Господ наложи - он оде до пакла, клекне поред ивице, и спусти лук у пламенове.
Жена види лук који је бацила на просјака, ухвати га, и Анђео крене да вуче. Али, чим су то виделе друге проклете душе, оне се бацише на лук.
Жена поче да вришти и да шутира: ,,Оставите, ово је мој лук! Не дам вам га!''
Чим је ово узвилнула, стабљика лука пуче и она паде поново у пакао.
Јер она ни у најгорим мукама није желела да се покаје за свој најгрђи грех: себичност.