02.03.2012.

Sergej Jesenjin -Iz Ispovesti Huligana


    Šta sam? Ko sam? Ja sam samo sanjar,  Čiji pogled gasne u magli i memli,  Živio sam usput, kao sve da sanjam,  Kao mnogi drugi ljudi na toj zemlji.  I tebe sad ljubim po navici, dijete, Zato što sam mnoge ljubio, bolećiv, Zato usput, ko što palim cigarete, Govorim i šapćem zaljubljene riječi.  „Uvijek” i „ljubljena” i „upamtiću”, A u duši vazda ista pustoš zrači; Ako dirneš strasti u čovjekovom biću, Istinu, bez sumnje, nikad nećeš naći.  Zato moja duša ne zna šta je jeza Odbijenih želja, neshvaćene tuge. Ti si, moja gipka, lakonoga breza, Stvorena za mene i za mnoge druge.  Ali, ako tražeć neku srodnu dušu, Vezan protiv želje, utonem u sjeti, Nikad neću da te ljubomorom gušim, Nikad neću tebe grditi ni kleti.  Šta sam? Ko sam? Ja sam samo sanjar, Čiji pogled gasne u magli i memli, I volim te usput, kao sve da sanjam, Kao mnoge druge ljude na toj zemlji. Ali, ako tražeć neku srodnu dušu, Vezan protiv želje, utonem u sjeti, Nikad neću da te ljubomorom gušim, Nikad neću tebe grditi ni kleti.  Šta sam? Ko sam? Ja sam samo sanjar, Čiji pogled gasne u magli i memli, I volim te usput, kao sve da sanjam, Kao mnoge druge ljude na toj zemlji.
      Sergej Jesenjin