За вас који имате родитеље,
За вас који сте родитељи,
За вас који сте имали родитеље,
За вас који знате оне који имају родитеље
И за вас који познајете нечије родитеље.
Драги сине/кћери,
Сада још нисам остарио, а када ме будеш видео таквога, буди стрпљив са мном и покушај ме разумети.
Ако се запрљам у време ручка, и ако се не могу сам оденути, буди стрпљив.
Сети се сати, које сам потрошио, док сам те томе научио.
И ако у разговору понављам исте ствари увек поново, немој ме прекидати, саслушај ме!
Када си био мален, морао сам ти исту причу читати увек поново, пре но што си утонуо у сан.
Ако се не будем желео купати, не исмејавај ме и не вређај.
Сети се како сам те морао ловити и измишљати хиљаду разлога, да би ушао у каду.
Кад опазиш моје непознавање нове технологије, дај ми времена и немој ме гледати с подсмехом на лицу.
Ја сам тебе научио много ствари: правилно јести, правилно се обући, суочити се са животом.
Ако некад у разговору заборавим или изгубим нит разговора, дај ми мало времена, да се присетим и, ако ми то не пође за руком, немој се узнемиравати.
Није ми најважнија ствар на свету наш разговор, већ то, да сам с тобом и да ме знаш слушати.
Ако не будем желео јести, немој ме присиљавати да једем.
Сам знам најбоље, када ми је храна потребна, а када не.
Када ми уморне ноге више неће дозвољавати да ходам, пружи ми руку једнако као што сам је ја пружао теби, када си правио прве кораке.
И ако ти једном кажем, да више не желим живети, да желим умрети, не љути се на мене, једнога дана ћеш ме разумети.
Једном ћеш спознати, да сам ти, упркос свим учињеним грешкама, желео само најбоље и покушао сам те припремити на путовање живота.
Не жалости се, не љути се и не осећај се беспомоћан, када ме будеш гледао поред себе таквог. Буди поред мене и покушај ме разумети и помоћи ми тако као што сам ја помагао теби, када си почео живети.
Буди ми ослонац, помози ми завршити путовање с љубављу и стрпљивошћу.
Вратићу ти осмехом и неизмерном љубављу, коју сам одувек чувао за тебе.
Волим те сине/кћери,
Твој тата/твоја мама!
