10. 4. 2011.

- Љубав -


 

Читао сам негде и помислио:

- ЉУБАВ - 

«Љубав не сматра помоћ безумљем,
већ потребом која доприноси целовитости» 

Лекар је дигао руку да заустави следећи такси. Улазећи, на њега изузетан утисак остави таксиста, не само својим понашањем, већ и читавим својим бићем. 
- Како се зовете, молим? 
Човек за воланом изрече своје име. 
- Шта сте по занимању? – упитао је лекар. 
- Професор факултета. 
- Професор факултета и таксиста?! Како? Зашто? Отишли сте с посла? Дали су вам отказ? 
- Не. Радим још увек. 
- Али, зашто онда...?! Није вам довољан новац који примате за ваш посао, па радите као таксиста и отимате хлеб другом? 
- Не. Зарађујем му хлеб. 
- Ма, како... ?!? Не разумем! 
- Таксиста, чији је такси, разболео се ових дана и, да његова породица не остане гладна, у часовима кад немам предавања ја га одмењујем и односим му новац који зарадим. 
- Господине професоре, одржали сте ми једно предивно предавање. Овог је часа ваш волан најбоља катедра. 
Лекар му пружи новчаницу од 5.000 драхми, скине шешир у знак поштовања и поздрављајући га, оде, испуњеног срца и ума за свој позив.

 

Поновимо. Љубав је свеоткривајућа. Величанствена је. И доказано је да сви ми свакодневно наилазимо на мноштво призива љубави.
Када би свако од нас, према својим могућностима, прилагодио себе за испуњење заповести о љубави, учинили бисмо нашу земљу једним комадом раја. Штета је да останемо сиромашни у делима љубави.
А како је наш лекар схватио поуку љубави, коју је добио од привременог таксисте?
Да његов однос са болесницима треба да буде човечнији, топлији, однос не из рачуна, већ искрен.
А како ми да јој се прилагодимо: за своју свакодневицу? Како?
Заиста, љубав је неограничена у облицима и пребогата у радосним изразима.
Сигурно је да вежбање у заповести љубави условљава да имамо уздигнуту антену за примање сигнала оних којима је потребна помоћ. Условљава и саосећање.
Свакако да наше саучешће у проблемима других указује на духовну зрелост. Осим тога, по љубави се познају деца Божија.
Да! Стваралачка љубав је извор радости.

 

Љубав на делу је израз друштвености. Само кротка и тиха љубав шири слаткоћу.
Непрестана љубав је лек против стреса. Саборна љубав је разлог среће.
Шта кажете? Није ли вредно труда рећи «да» на њен позив? Да јој се одазовемо? Да будемо у њеној служби? Заиста, није ли вредно труда? Осим тога, љубав и срећа су зависне једна од друге. Што више љубави дајемо, утолико наша срећа расте. Онај ко воли, њему никад није досадно.
Љубав узвисује наш пут.
Љубав премоштава даљине.
Љубав превазилази потешкоће.
Љубав напаја надом.
Љубав нас избавља од замора и приговора. Љубав не сматра помоћ безумљем, већ потребом која доприноси целовитости.
Зато увек рецимо «да» на њене позиве.
Слажете ли се?