"Зато што сам жена" - одговорила му је.
"Не разумијем" - рекао је дјечак.
Мама га је само загрлила и рекла: "Никада и нећеш.
Касније је упитао оца: "Зашто ми се чини да мама плаче без икаквог разлога?"
"Све жене плачу без икаквог разлога" - било је једино што је тата знао рећи. Дјечачић је одрастао и постао мушкарац, и још увијек се питао зашто
жене плачу. Напосљетку је назвао Бога. Кад га је добио, упитао га је:
"Боже, зашто се жене тако лако расплачу?"
Бог одговори:
"Кад сам стварао жену морала је бити посебна.
Дао сам јој рамена довољно јака да носе сву тежину овога свијета, а опет довољно њежна да могу пружати утјеху.
Дао сам јој унутрашњу снагу да поднесе пород и одбијање
које јој толико пута стиже од њезине дјеце.
Дао сам јој чврстину која јој омогућује да иде даље кад сви други одустану,и да се брине за своју породицу у доба болести и невоље без приговора.
Дао сам јој осјећајност да воли своју дјецу без обзира на све,чак и ако ју је њезино дијете веома повриједило.
Дао сам јој снагу да носи свога мужа кроз његове погрешке и начинио је од његовог ребра да би штитила његово срце. Дао сам јој мудрости да зна да добар муж никада не би повриједио своју жену, али повремено тестира њезину снагу и одлучност да постојано
буде уз њега.
И напокон, дао јој је сузу да је исплаче. То је само њезино на кориштење кад год јој затреба.
Видиш, сине мој, љепота жене није у одјећи коју носи, у њезиној фигури, или у начину на који се чешља. Љепота жене мора се видјети у њезиним очима, јер то је улаз у њезино срце - мјесто гдје станује љубав."
